Klimakterijum je period u kome postepeno odumire funkcija jajnika. To je period života svake žene od kraja reproduktivne faze, preko perimenopauze, do prvih godina postmenopauze. Potiče od grčke reči „klimakter“ što znači promena. U perimenopauzi i klimakterijumu, koji se vremenski obično podudaraju, jedino je jasno definisana pojava menopauze. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje upotrebu ovog termina, premda je termin klimakterijum jako dugo u upotrebi. Klimakterijum počinje između 42. i 45. godine života, i završava se 60 – 65. godine.
Menopauza je definisana kao trajni prekid menstrualnog ciklusa koji se javlja posle prestanka rada jajnika. Perimenopauza obuhvata vreme pre, tokom ili posle menopauze. Period hormonskih promena pre menopauze može biti jednoličan, ili period sa izraženim simptomima. Ovaj period može imati skrivene ili nepovezane početke, najčešće od srednjih do kasnih četrdesestih godina. Simptomi koji se tada javljaju obično se nastavljaju do perioda posle menopauze.
Početak menopauze je period koji prethodi menopauzi i karakterišu ga somatske i psihološke promene, koje se javljaju u različitom stepenu i koje utiču na promene normalnog ciklusa rada jajnika. Rano prepoznavanje ovih simptoma i primena odgovarajućih testova za proveru, može umnogome da umanji negativan uticaj. Početak menopauze je postepen i obično se može naslutiti u srednjim i kasnim četrdesetim sa svojim jedva primetnim simptomima.
Ove simptome ponekad ignorišu i lekar i pacijent. Često je teško razdvojiti simptome koji su izazvani stresom od onih koji bi mogli biti povezani sa smanjenim nivoom estrogena. Najznačajniji simptom početka menopauze kod nekih žena jeste neredovan menstrualni ciklus. Ovo se javlja kod 90% žena tokom četiri godine pre početka menopauze.
Ako ciklus traje kraće od 26 dana, menopauza nastupa nešto ranije (49 godina); ako ciklus traje duže od 33 dana, menopauza nastupa nešto kasnije (51,5 god). Kod žena koje puše menopauza nastupa godinu – dve ranije, nego kod žena koje ne puše. Ovo se objašnjava hipoksičnim efektima na jajnike, ili destrukcijom folikula u jajnicima policikličnim hidrokrabonima iz dima cigarete.
Abnormalno krvarenje je najčešće indikator histerektomije i zbog toga treba pažljivo proceniti da li je nepravilan menstrualni ciklus u početku menopauze rezultat sniženog nivoa estrogena ili je to posledica patoloških problema. Postmenopauza je period koji počinje posle poslednje menstruacije. Deli se na ranu, kasnu (posle 70. godine i naziva se još senijum) i hiruršku menopauzu koja nastupa kod hirurškog odstranjenja oba jajnika.
Znaci i simptomi menopauze
Amenoreja: najočigledniji simptom prekida redovne ciklične funkcije jajnika je dugotrajna amenoreja. Prestanak menstrualnog ciklusa ukazuje da količina estrogena koju proizvode jajnici nije dovoljna da pokrene endometrijalnu proliferaciju.
Vazomotorni simptomi manifestuju se u vidu valunga, noćnog preznojavanja i palpitacija i oni predstavljaju najkarakterističnije simptome klimakterijuma.
Valunzi su periodičan simptom, i opisuju se kao trenutan period znojenja, napad toplote, često praćen lupanjem srca, osećajem uznemirenosti i ponekad praćen hladnoćom. Cela ova epizoda ne traje duže od 2 do 3 minuta, a može se ponavljati i 30 puta u toku dana. Valunzi se javljaju kod polovine ukupnog broja žena kod kojih je nastupila menopauza. Tokom valunga raste serumska koncentracija adrenalina koja uslovljava palpitacije, ubrzan puls.
Posle 30 sekundi, opada serumska koncentracija noradrenalina, uslovljavajući dilataciju krvnih sudova i povećanja krvnog protoka. Vazodilatacija obuhvata krvne sudove kože lica, nadlaktica i šaka, i dolazi do povećanja temperature.
Poremećaji sna i psihički poremećaji
Promene u spavanju dešavaju se sa godinama kod oba pola. Međutim kod početka menopauze žene imaju velikih problema sa spavanjem i nesanicom koje su povezane sa nedostatkom endogenih estrogena. Insomnija je čest problem kod žena u perimenopauzi i postmenopauzi. Endogeni estrogeni imaju veliku ulogu u emotivnom stanju, pošto utiču na aktivnost centralnih neurotransmitera, posebno serotonina.
Alfa – receptori za estrogene (ER) preovlađuju u ventramedijalnom hipotalamusu, a betareceptori (ER) jesu gušći u paraventrikularnom i supraoptičkom delu, hipokampusu. Sa starenjem, u menopauzi dolazi do pada vrednosti neurotransmitera (dopamin. neuropeptidY-NPY) i neuromodulatora (neurosteroidi, prostaglandini i katehoestrogeni). Istovremeno imamo porast vrednosti norepinefrina i somatostatina.
Najčešći psihički poremećaji su depresija, anksioznost, gubitak koncentracije, razdražljivost i gubitak libida. Primećeno je da žene koje su dugo pod supstitucionalnom terapijom ređe obolevaju od Alchajmerove bolesti, koja je najčešći uzrok demencije. Postepeni gubitak pamćenja je prva klinička manifestacija.
Dugogodišnja ispitivanja su pokazala da je acetil-holin izuzetno značajan u procesu zapažanja i pamćenja, pa je zato dat izuzetan značaj acetil-holinskom neurotransmitorskom sistemu kao terapijski postupak kod Alchajmerove bolesti.
Koža i kosa u menopauzi
Kako koža sadrži estrogene receptore, zbog toga trpi promene kad dođe do pada nivoa estrogena.
Promene na koži se javljaju oko četrdesetihih, pedesetihih godina života. Sa postepenim istanjenjem, atrofijom epiderma, naročito u delovima koji su izloženi svetlosti, dolazi do vidljivog starenja kože. Imamo degeneraciju kolagenih i elastičnih vlakana. Atrofija kože je suva, sa svrabom i lako se traumatizuje. Dlakavost se povećava u predelu lica, a smanjuje u predelima oko pubisa, aksila i temena.
Kardiovaskularni sistem
Kardiovaskularne bolesti, uključujući bolesti koronarnih areterija i cerebrovaskularne bolesti, i dalje predstavljaju najveći problem u dobro razvijenim zemljama kao što su USA, Engleska i Skandinavija.
Ove bolesti zajedno su uzrok smrti, kod žena starijih od 50 godina, preko 50%. Utvrđeno je da estrogeni na nejasan način smanjuju opasnost od ateroskleroze. U prilog takvoj pretpostavci ide i činjenica da su kardiovaskularne bolesti čak 6-7 puta ređe kod žena nego kod muškaraca tih godina. U postmenopauzi nedostatak estrogena, učestalost kardiovaskularnih oboljenja raste, jer jako brzo napreduje arterioskleroza.
Zato kod žena u pedesetim godinama života postoji oko 46% šansi da se u daljem životu pojavi koronarno oboljenje, a verovatnoća da će od nje umreti je oko 30%. U menopauzi verovatnoća za nastajanje moždanog udara je oko 20% i 8% da će od njega umreti. Većina studija je potvrdila da se u postmenopauzi smanjuje opasnost od kardiovaskularnih oboljenja u oko 50–60% primenom adekvatne hormonske terapije, kao i smanjenje mogućnosti fatalnog ishoda kod infarkta miokarda za 40–50% kao i moždanog udara.
Нема коментара:
Постави коментар